"IMALA SAM 13 OPERACIJA, MAMA ME NIJE ZVALA..." Bolna ispovest Sinanove ćerke Đulkice o porodici: Srela sam dečka koji mi je zapalio kuću, jaukala sam...
Dodajte Kurir u vaš Google izborĆerka pokojnog pevača Sinana Sakića, Đulkica Sakić nedavno je posle dužeg vremena posetila Loznicu, rodni grad pokojnog folkera, a iako se u ovom mestu nalazi porodična kuća, ona vreme u Srbiji sa svojim suprugom provodi u hotelu, jer su se porodični odnosi nakonSinanove smrti dodatno zakomplikovali.
Đulkica je posle dužeg vremena posetila i plac i prošla pored kuće na koju je pokojni Rašid, njen brat bacio bombu što joj je izazvalo lavinu emocija.
Iako je većinski deo porodice Sakić smešten u Loznići, Đulkicu ovaj grad asocira samo na oca, te u iskrenoj ispovesti otkrila da je Sinan razlog zbog njenog dolaska u Srbiju.
- Imam osmeh na licu, udala sam ćerku i kod mene je to karma, jer sam ja tati dala tri dana nakon punoletstva da mi spremi svadbu i udala sam se, a moja ćerka je bila malo bolja ona je meni dala sedam dana da pripremim sve. Moj suprug i ona su rođeni na isti datum, ona treba da se porodi u novembru kao što sam se i ja porodila u novembru. Živim na relaciji Švajcarska i Srbija, a da se porodica moja pita oni ne bi ni dolazili. Suprug u opšte ne voli da dođe, već dolazi zbog mene, jer jako volim Loznicu i zbog tate i ovo je moja stanica gde punim baterije. Najviše volim da vidim vlasnike hotela gde odsedam, jer su mi oni kao roditelji i sa njima razgovaram o svemu, o problemima, deci, bolesti i oni su se postavili kada se moja ćerka udavala kao roditelji. Pored hotela, prva stanica je i groblje i nema dalje – iskrena je bila ona na samom početku, te otkrila u kakvim je odnosima sada sa majkom, ali i ostalim članovima porodice.
- Nema tu relacije i tako je već par godina iz možda više njima poznatih razloga. Presekla sam i ne želim svoju porodicu da dovodim u situaciju da se nekome objašnjavam. Želim sve najbolje bratu i mami, ali što dalje od mene. Ne idem tamo i ne smetam im. Od kad sam se udala moj odnos nije bio najčistiji, uvek je odnos bio konfliktan i uvek sam ja bila problem. Nisam mogla da dođem do izražaja i u mojoj porodici muška deca prolaze bolje nego ženska i nemam problem sa tim, jer sam na vreme shvatila. Preokret se desio kad se desilo sve sa Rašidom i žao mi je situacije u kojoj je bio i način na koji je završio, ali mi je drago jer je moj tata otišao pre njega, jer on to ne bi preživeo i čvrsto stojim iza toga. Naneo nam je milion teških situacija, ali to ne znači da mi nije teško. Trebao je da bude sahranjen u Sremskoj Mitrovici pod nekim brojem, međutim, pozvala sam rođaka i rekla ako njegovi mama i brat ne preuzmu njega, onda ću to ja i oni su mi rekli da je sve završeno i da se ne brinem. Nisam se brinula, ali nisam želela ni da ima broj.
Kad god se vrati u Loznicu, prvo poseti večnu kuću svog oca.
- Uvek idem sama i isplačem se. To mi je luft, jer kad idem sa nekim uvek sam suzdržana. Dve gospođe mi donose vodu kad god dođem na grob, jer nakon šest meseci sve mi se skupi i baš se slomim. Nakon smrti oca ja gubim i oca i majku, jer ja nju ne prepoznajem. Porodicu nikada ne bih želela istu, volela bih tatu u svakom životu, a mamu ne – priča Đulkica, a sa knedlom u grlu progovorila je i o najtežem periodu kada je poruka najbližih izostala.
- Nije lako kad znaš da si bolestan, a nema niko da te pozove. Niko me nije pitao “kako je prošla operacija“, ni mama, a ni brat. Imala sam radioterapije koje su jako zahtevne, a pre kojih sam morala devet tableta da popijem. Nisam znala gde sam krenula i gde mi je kuća nakon toga. Sedam meseci nakon tatine smrti imala sam bolove u leđima, a mislila sam da je kamen u bubregu i umirala sam od bolova i otišla sam i rekli su mi da imam rak materice i da nije dobroćudan, već se brzo širio. U tom trenutku su mi rekli da imam tri nedelje da ostanem u drugom stanju i nisam znala kako sve da kažem suprugu i samo sam mu rekla da sam trudna, a njemu nije bilo jasno što sam toliko aktivna. Posle pet nedelja sam mu rekla o čemu se radi, on nije mogao da dođe sebi. Posle toga, sam dobila rak debelog creva, jer je sve zahvatilo i imala sam jako agresivne radioterapije, šest u dva meseca i trinaest operacije za sedam dana. U međuvremenu, Rašid zapali našu kuću, a bila sam u depresiji i kost koža od svega prethodnog, dok sa njima nemam kontakt.
"Imala sam nervni slom"
Đulkica je nedavno prošla kroz situaciju nakon koje ništa nije isto.
- Pre neko veče sam srela dečka koji mi je zapalio kuću i imala sam nervni slom na sred ulice, jer pet godina čekam na to. Odrasla sam sa njim i krajem oka sam ga videla, on je video mog supruga i pokušao je da izađe. Jaukala sam na sav glas u centru gradu, to je bilo kao kad mi je tata umro – na ivici suza priča ona.
"Ne mogu da se pomirim sa tim da tate nema"
Ćerka pokojnog pevača ističe da je otac sve predosetio i da je pre smrti, želeo da sve reši i postavi na svoje.
- Tata je uvek govorio ja znam kome tebe ostavljam, ali ne znam kome njih ostavljam. Tražio je uvek notara, sve je znao unapred. On je Rašida vratio i bio je ogorčen i na jednog i drugog, jer Medo je sam pravio pogrešne izbore. Povredilo me je to što nije išao da vidi tatu, ali nikad nismo pričali o tome. Da nije bilo Sabine niko ništa ne bi imao, jer po tati svako sebi treba da zaradi. Moj tata je hteo da prepiše sve na mamu, jer je znao da će biti ceo haos. Ne mogu da se pomirim sa tim da ga nema, sve bi bilo drugačije da je on tu i dok je on bio živ nije smelo da se desi da mi ne pričamo – rekla je Đulkica u suzama.
Kurir.rs/Blic